Zaštita od ekonomske i industrijske špijunaže

U vreme velike konkurencije i stalnih inovacija, posedovanje prave informacije u pravo vreme osigurava kompaniji vodeći položaj na tržištu i stvara održivu konkurentsku prednost. Otvara se i mogućnost stvaranja velike baze podataka sa ciljem održavanja i povećavanja tržišnog učešća, kao i profita. Bitno je u pravo vreme otkriti šta konkurenti rade i šta nameravaju raditi. U tu svrhu pribegava se ekonomskoj špijunaži. Ekonomska špijunaža iziskuje mnogo manje troškove nego što je potrebno za ulaganje u sektor istraživanja i razvoja, štedi na angažovanju specijalizovanih stručnih kadrova i smanjuje tehnološki jaz u odnosu na konkurenciju.

Ekonomska špijunaža

Ekonomska špijunaža predstavlja skup dobro planiranih i veoma stručno izvedenih aktivnosti u cilju pribavljanja poverljivih ekonomskih informacija, koje su od koristi za poslovne projekte firme ili zaštitu ekonomskih interesa svoje države. U suštini ekonomska ili industrijska špijunaža znači nelegalno prikupljanje ekonomskih (industrijskih) podataka i informacija, koje konkurentske firme čuvaju u tajnosti. U tu svrhu koriste se sredstva kao što su zapošljavanje svojih ljudi u konkurentskim kompanijama, angažovanje specijalizovanih agencija i sl.

Krajnji cilj firme koja kreće u ekonomsku špijunažu jeste doći do poslovne tajne. Poslovna tajna se može definisati kao skup dokumenata i podataka čije saopštavanje trećem licu može naneti štetu poslovnim interesima i poslovnom ugledu kompanije. Poslovna tajna se određuje opštim aktima i određenim propisima preduzeća, i sa sobom nosi krivičnu odgovornost u slučaju odavanja. U praksi, najčešće se kao poslovne tajne sreću originalni proizvodni postupci, nove tehnologije, sastojci specifičnih proizvoda, poslovni ugovori sa klijentima i njihov sadržaj, sastav i kvalitet menadžmenta. Značajan vid poslovne tajne je proizvodna tajna.

Motivi ekonomske špijunaže

Motiv sa kojim određena kompanija kreće u industrijsku špijunažu je doći do bilo koje informacije (informacija je moć) koja će pomoći kompaniji da ostvari zacrtane ciljeve. Cilj može biti osvajanje novog proizvoda ili imitacija, razvoj nove tehnologije, povećanje tržišnog učešća, povećanje konkurentske prednosti itd. Kompanije idu do te mere da smišljeno ulaze u bazu podataka konkurentske kompanije sa ciljem da joj nanesu određenu štetu u poslovanju.

Mesta na kojima se mogu naći informacije interesantne ekonomskim špijunima su sledeća:

– Formalni dokumenti (strategijski planovi, izveštaji, specifikacije proizvoda i proizvodnih procesa, radni papiri, tehnička dokumentacija)

– Skice (Smatra se da je posle izrade formalnog dokumenta skica nevažna i bezvredna. Međutim, informacije koje se nalaze na skicama su od značaja i to ekonomski špijuni znaju)

– Nevažni komadići papira (računi, putne karte, salvete i sl. naizgled deluju nevažno i bezazleno, ali ipak mogu pomoći u određivanju daljeg toka akcije konkurenata)

– Interna korespondencija (zapisnici sa sastanka, odluke, rešenja, bilteni i sl. prepuni su detalja o poslovanju kompanije i budućim namerama)

– Državne ustanove (Zavodi za statistiku, Zavodi za patente, poslovna udruženja i drugo, sakupljaju od preduzeća razne informacije koje mogu biti interesantne ekonomskim špijunima)

– Javni servisi (veliki izvori informacija su dnevne i nedeljne novine, specijalizovani časopisi, Internet)

– Formalni sastanci (kompanije u određenim periodima organizuju sastanke sa svojim zaposlenima, gde osim dnevnog reda ima i drugih materijala koji mogu doći do konkurenata)

– Neformalni sastanci (zaposleni se sastaju posle radnog vremena i raspravljaju o poslu u restoranu, kafiću, preko telefona i sl.) Kompanije se u današnjim uslovima tržišnog privređivanja i galopirajuće konkurencije moraju suočiti sa rizikom, tj. moraju shvatiti opasnost od ekonomske špijunaže da bi mogle preduzeti akcije za zaštitu svojih važnih podataka od “slučajnih posetilaca”.

Informacija koja predstavlja interes pri sakupljanju i analizi podataka u ekonomskoj špijunaži:

1. a) Informacije komercijalne sadržine:

– podaci o konkurenciji, njihove slabe strane;

– podaci o dobavljačima;

– podaci o tržištu;

– uslovi finansijskog poslovanja;

– tehnološke tajne;

– mere koje preduzima konkurencija prema svojim protivnicima;

– podaci o potencijalnim partnerima, provera njihovog poštenja;

– informacija o mestu čuvanja tereta, vremenu i maršuti prevoza;

– otkrivanje osetljivih odnosa među saradnicima;

– otkrivanje lica pogodnih za vrbovanje putem otkupa, ucene ili na drugi način;

– veze i mogućnosti rukovodstva;

– utvrđivanje kruga stalnih posetilaca

1. b) Informacije lične prirode:

– izvori prihoda;

– pravi odnosi prema ovim ili onim društvenim događajima, prema vladajućim strukturama;

– način ličnog života rukovodioca i članova njegove porodice;

– raspored i mesta susreta – poslovnih i ličnih;

– podaci o veličini finansijskog blagostanja;

– informacija o ljudskim slabostima;

– opasne sklonosti;

– štetna seksualna orijentacija;

– podaci o prijateljima, prijateljicama, mestima odmora, putanjama kretanja;

– informacije o mestima čuvanja dragocenosti;

– adresa prebivališta;

– bračna neverstva;

– problemi između roditelja i dece.

Industrijska špijunaža

Industrijska špijunaža je vrsta špijunaže koja se preduzima zbog ostvarivanja određenih poslovnih ciljeva, za razliku od klasične špijunaže koja se obično preduzima u cilju povećanja nacionalne bezbednosti. Industrijskom špijunažom se bave i vlade država i privatne organizacije. Industrijska špijunaža podrazumeva otkrivanje nacrta za novi proizvod konkurenta, otkrivanje tehnologije proizvodnog procesa konkurenta, otkrivanje ostalih ponuda na tenderu…

Ciljevi industrijske špijunaže su:

· proučavanje poslovne strategije konkurentskih firmi ili država,

· novih poslovnih projekata,

· planova i istraživanje novih proizvoda ili mogućnosti nastupa na stranom tržištu,

· nadvladavanje konkurenata u potrazi za novim tržištima ili u nadmetanju za nove poslove

· suzbijanje konkurencije na novom tržištu.

Kako je biznis postao globalan, tako su i problemi čuvanja informacija i krađe informacija postali stvar ne samo jedne firme koja se nadmeće sa drugom, već i špijunaže koju sponzorišu nacionalne vlade.

Kao što je najčešće slučaj u vojnoj špijunaži, i industrijska špijunaža za dobavljanje informacija u velikoj meri zavisi od izvora podataka. Informacije se brižljivo skupljaju, razvrstavaju i analiziraju do kojih su došli putem javnog informisanja na legalan način. Ovako se sakupi i do 90% potrebnih informacija. Drugi veoma efikasan način dobavljanja poverljivih podataka o poslovnim tajnama neke kompanije, jeste korišćenje njenih zaposlenih. Postoje brojne tehnike koje nisu prosto preotimanje zaposlenih ili kupovina tajni od njih. Kina je svojevremeno optuživana da kinezima zaposlenim u ključnim američkim kompanijama poklanjala besplatne letove za Kinu kako bi ojačala lojalnost i odobrovoljila ih za razgovor o poslu.

Nesumnjivo su neetični agresivni ili podmukli metodi ozvučavanja telefona, ugrožavanja kompjuterskih sistema, i direktne krađe tajni. Manje su jasni granični postupci elektronskog prisluškivanja kao što je praćenje razgovora sa mobilnih telefona. Kako ovi telefoni nisu bezbedni a rade korišćenjem radio talasa koji se mogu uhvatiti slučajno ili sa namerom. Ovakvo prisluškivanje nije nezakonito, zato kompanije i vlasnici telefona bi trebalo da zaštite važne razgovore.

Pretnju kompaniji mogu predstavljati pojedinci, organizacija, događaj, okolnosti. Najznačajnije potencijalne pretnje kompaniji su:

• Loša obučenost kadrova,

• Lica koja svakodnevno dolaze u kompaniju (tzv. insajderi),

• Konkurentske kompanije,

• Strane obaveštajne službe,

• Organizovani kriminal,

• “Sitni” kriminal,

• Dobavljači,

• Potrošači,

• Novinari,

• Prirodne katastrofe

Izloženost kompanije riziku slabe strane obezbeđenja kompanije. Razlikujemo ukupno četiri kategorije a to su:

· Operativne (propusti u poslovanju, slučajne greške zaposlenih, način davanja informacija, upotreba Interneta, telefona, faksa itd.)

· Fizičke (slaba obučenost ljudi iz obezbeđenja, nepostojanje ulazno/izlazne kontrole, neuredni stolovi, računari bez šifri, nezaključane kancelarije itd.)

· Kadrovske (propusti pri zapošljavanju novih kadrova, obrazovanje, iskustvo, lični problemi, itd.)

· Tehničke (nezaštićena baza podataka u računarima, prenos podataka, prisluškivanje telefona i sl.)

Protivmere kompanije proizilaze iz slabosti:

· Operativne protivmere (upoznavanje zaposlenih sa postojanjem pretnji i njihova obuka; klasifikovanje informacija na one koje su «poverljive»; stroga uputstva o informacijama koje se mogu iznositi u javnost, po sektorima PR, Marketing, Prodaja; izveštaji o osobama sa kojima se stupa u kontakt i provera boniteta potencijalnih poslovnih partnera; odvojene telefonske linije za važne poslovne razgovore itd.),

· Fizičke protivmere (svakodnevno zaključavanje kancelarija, stolova; instaliranje šifri na važnim računarima (serverima); postavljanje video uređaja; zapošljavanje dobro obučenih ljudi za posao obezbeđenja),

· Kadrovske protivmere (provera diplome o obrazovanju; provera postojanja policijskog dosijea; uvođenje polaganja psiho-testova; uvođenje intervjua sa zaposlenima; kategorizacija zaposlenih jer ne mogu svi imati pristup važnim informacijama),

· Tehničke protivmere (instalacija antivirus programa; kontrola pristupa programima i računarima; izbor pouzdanog partnera za servisiranje računarskih mreža).

Na osnovu prethodno iznetog možemo konstatovati da poslovna špijunaža sve više uzima maha. Svi svetski, najsavremeniji, informacioni sistemi su podložni “upadima”, pa se može zaključiti da nema ni jednog sigurnosnog sistema za koji se može tvrditi da je potpuno siguran. Privredni subjekti moraju poslovnu špijunažu prihvatiti kao realnost i nastojati da svoje informacije što bolje sačuvaju od ,,znatiželjnih” očiju. U protivnom, će njihovi napori, u svakodnevnom poslovanju i razvoju novih proizvoda, biti uzaludni a njihovi prodori u nova poslovna područja i na nova tržišta onemogućeni.

Naša kompanija Vam nudi niz rešenja i usluga kako biste se zaštitili od ekonomske ili industrijske špijunaže.